nevolje sa obućom

...Pa pozajmi od sestre!
Ne znam kako da im objasnim da smo nas dve u blagom disbalansu sa proporcijama.
- Hahaa a kolika si mogla bi od deteta da uzajmiš!
- Ja tu ne vidim ništa smešno!
- -A šta ti fali u tome u čemu si? Komotno je...ok je...
- To su samo čarape !
Dobro je pa mi rumenilo ne hrli lako u obraze inače bi se jasno videlo koliko se stidim.
One se smeše. Valjda očekuju da ja nešto kažem.
Ja cupkam nogom nadajući se da će shvatiti da jedva čekam da odu.
- Pa idite vi bez mene. Ja ovako neraspoložena mogu samo da kvarim...ići ću ja drugi put.
- A ne,ne! ili sa tobom idemo ili sa tobom ostajemo! pa valjda smo prijatelji- i opet se smeše...
Jače cupkam nogom. Levom.
Mota mi se po glavi... ali ne smem to da uradim. Šta ako me neko izvali?
Ma boli me uvo!! na brzinu ih strpam pod jaknu i izađem iz sobe. Žurka u punom jeku.
Levo...Desno...Niko ništa...
- Ej, pa gde si ti? Jesi li našla kupatilo nema te već 20 minuta! A da ti nisi nešto drugo radila?- smeje se pokazujući očima na nekog lika kod prozora.
- Ma nešto mi nije dobro...Moram da idem...
Smotala sam se na brzinu i izletela iz kuće. Ostala je da gleda za mnom...Nekako i začuđen i nehajan pogled...
Nisam se osvrtala....Samo sam se brinula da nisam ukrala cipele koje su mi male...