Golom rukom sam mu iščupala desno plućno krilo... i ritualno se krvlju njegovom pomazala. Još uvek je bio živ kada sam zubima otkinula parče. Nije pustio glas. Iskolačene oči. Otvorena usta. Ni suze. Ni trepaja. Muk. Samo žvakanje njegovog vitalnog organa da prekine , hahaha…mrtvu tišinu.
nisam procitao tvoju knjigu ali imas dara za poeziju.POP CIRA.}}}}}}}}}
ОдговориИзбришиhvala Ciro :)
ОдговориИзбриши