петак, 17. август 2012.

M.P.

Samo on postoji i niko vise.
Jer niko nema oci k'o sto ima on.
Jer niko nema osmeh k'o sto ima on.
Jer niko ne kaze "druze" k'o sto kaze on.

Samo on postoji i niko vise.
Jer niko me ne ljubi k'o sto ume on.
Jer niko me ne drzi k'o sto ume on.
Jer niko ne naprci nos kao on.

Svi postoje samo ne on!
Jer svi me zovu samo ne on!
Jer svi me zele samo ne on!
Jer ne zna, da pozeli, bi bio on moj Bog!

петак, 22. мај 2009.

Lolita

ja sam jedna velika beba.
kmezava i njanjava.
ponekad se upiškim i ukakim.
sanjarim.
takva ću uvek biti.
a...u tebe sam skroz bezveze zaljubljena.
ne očekujem ništa...
lepo mi je i ovako!

dnevnik serijskog ubice


Golom rukom sam mu iščupala desno plućno krilo... i ritualno se krvlju njegovom pomazala. Još uvek je bio živ kada sam zubima otkinula parče. Nije pustio glas. Iskolačene oči. Otvorena usta. Ni suze. Ni trepaja. Muk.
Samo žvakanje njegovog vitalnog organa da prekine , hahaha…mrtvu tišinu.

dajte ljudi naslov!!- jako jako matoro

Opet pada...i hladno je.
da l' to klize niz oluke suze
il kapi kiše?
uvek isto miriše mokra koža
mokra kosa pada preko lica..nosa..
prazna je ulica al puna prkosa.
vatre iz ljudi.
ma, nisu svi ludi što ludo provode noći!
život će proći
kao lavina se spustiti s visina!
zatrpati nas!
stajaćemo ukočeni.
razmišljati: zašto opet pada..i hladno je?
i...da l' to suze iz oblaka liju...il to naša krv šiba prolaznike??!

PREVARA - napisano 15.mart 2001.

udaraljke, duvači...neobičan ritam.
orkestar svira..četa skita...ja skitam
za njima u korak idem...trčim...skačem...
orkestar i dalje svira. ne stižem ih...stanem...plačem

sviraj, bagro, dok još imaš daha!
pomračenje...zaglušenje...i nema
sunca, meseca, zvezda...nišega sem praha!
prešla sam vas! i gluva sam- ne samo nema!!!

bez naslova - moja suština



ne ostavljajte me nikada samu,
jer mogu da poludim.
tada najmračnije iz srca
na papir kroz pero izručim.

ne ostavljajte me nikada samu...
ni na pet minuta.
tada misli kovitlaju najbrže.
kidaju na sitno.

Ti me ne ostavljaj nikada samu!
jer bez tebe, Ljubavi,
mogu i da umrem

четвртак, 21. мај 2009.

trusni um


Privatnost je narushena bezskrupuloznim nabadajem na kolac lokalne malogradjanshtine. Dovitljivo, pred prozorom transeksualna sekta pacenika je reshila da stvar uzme u svoje ruke. Prvi hici su ispaljeni u pravcu dzelata, sve trojice, ali je metak, ipak, pogodio plashljivog prolaznika obuchenog u sivo. Mnogo loshe izgleda.
Televizijska kuca je donela odluku da izveshtava direktno sa mesta dogdjanja, ali je zbog srushenog releja slika na drugom kraju grada mnogo losha. Nishta se ne chuje. A, reporterka kojoj je ovo bila prva shansa da se "probije u poslu" je ostala bez iste.
Zanimljivi dogadjaj je privukao neobochno veliki broj publike. Chak su i shtrajkachi iz obliznje fabrike digli ruke od "stvari" da bi prisustvovali.
Nabadanje na kolac je, iako muchna stvar, mnogo glatko ishlo. Trusni teren je bio od pomoci.
Svi igrachi su bili zadovoljni...osim transeksualaca koji su ubrzo potom pobegli u svoju kozu.Svi su dobro odigrali svoju ulogu. Ostao je samo jedan problem...
Teren niko nije pochistio. Sva ta sirova krv je ostala zalepljena po povrshini i polako ali sigurno je prodirala duboko...ka samom centru...moga mozga!