Lolita

ja sam jedna velika beba.
kmezava i njanjava.
ponekad se upiškim i ukakim.
sanjarim.
takva ću uvek biti.
a...u tebe sam skroz bezveze zaljubljena.
ne očekujem ništa...
lepo mi je i ovako!

dnevnik serijskog ubice

Golom rukom sam mu iščupala desno plućno krilo... i ritualno se krvlju njegovom pomazala. Još uvek je bio živ kada sam zubima otkinula parče. Nije pustio glas. Iskolačene oči. Otvorena usta. Ni suze. Ni trepaja. Muk.
Samo žvakanje njegovog vitalnog organa da prekine , hahaha…mrtvu tišinu.

dajte ljudi naslov!!- jako jako matoro

Opet pada...i hladno je.
da l' to klize niz oluke suze
il kapi kiše?
uvek isto miriše mokra koža
mokra kosa pada preko lica..nosa..
prazna je ulica al puna prkosa.
vatre iz ljudi.
ma, nisu svi ludi što ludo provode noći!
život će proći
kao lavina se spustiti s visina!
zatrpati nas!
stajaćemo ukočeni.
razmišljati: zašto opet pada..i hladno je?
i...da l' to suze iz oblaka liju...il to naša krv šiba prolaznike??!

PREVARA - napisano 15.mart 2001.

udaraljke, duvači...neobičan ritam.
orkestar svira..četa skita...ja skitam
za njima u korak idem...trčim...skačem...
orkestar i dalje svira. ne stižem ih...stanem...plačem

sviraj, bagro, dok još imaš daha!
pomračenje...zaglušenje...i nema
sunca, meseca, zvezda...nišega sem praha!
prešla sam vas! i gluva sam- ne samo nema!!!

bez naslova - moja suština

ne ostavljajte me nikada samu,
jer mogu da poludim.
tada najmračnije iz srca
na papir kroz pero izručim.

ne ostavljajte me nikada samu...
ni na pet minuta.
tada misli kovitlaju najbrže.
kidaju na sitno.

Ti me ne ostavljaj nikada samu!
jer bez tebe, Ljubavi,
mogu i da umrem

trusni um

Privatnost je narushena bezskrupuloznim nabadajem na kolac lokalne malogradjanshtine. Dovitljivo, pred prozorom transeksualna sekta pacenika je reshila da stvar uzme u svoje ruke. Prvi hici su ispaljeni u pravcu dzelata, sve trojice, ali je metak, ipak, pogodio plashljivog prolaznika obuchenog u sivo. Mnogo loshe izgleda.
Televizijska kuca je donela odluku da izveshtava direktno sa mesta dogdjanja, ali je zbog srushenog releja slika na drugom kraju grada mnogo losha. Nishta se ne chuje. A, reporterka kojoj je ovo bila prva shansa da se "probije u poslu" je ostala bez iste.
Zanimljivi dogadjaj je privukao neobochno veliki broj publike. Chak su i shtrajkachi iz obliznje fabrike digli ruke od "stvari" da bi prisustvovali.
Nabadanje na kolac je, iako muchna stvar, mnogo glatko ishlo. Trusni teren je bio od pomoci.
Svi igrachi su bili zadovoljni...osim transeksualaca koji su ubrzo potom pobegli u svoju kozu.Svi su dobro odigrali svoju ulogu. Ostao je samo jedan problem...
Teren niko nije pochistio. Sva ta sirova krv je ostala zalepljena po povrshini i polako ali sigurno je prodirala duboko...ka samom centru...moga mozga!

đavo

u mračnoj duši suseda tražim.
krvlju broj kuće ispisan.
tragom smrti...
tragom greha...
u zidove glavom!!!
na plamenim kolima golicam kurve...bestidnice!
pogledaj me dobro!!!
prepoznaješ li svoje lice?

nevolje sa obućom

...Pa pozajmi od sestre!
Ne znam kako da im objasnim da smo nas dve u blagom disbalansu sa proporcijama.
- Hahaa a kolika si mogla bi od deteta da uzajmiš!
- Ja tu ne vidim ništa smešno!
- -A šta ti fali u tome u čemu si? Komotno je...ok je...
- To su samo čarape !
Dobro je pa mi rumenilo ne hrli lako u obraze inače bi se jasno videlo koliko se stidim.
One se smeše. Valjda očekuju da ja nešto kažem.
Ja cupkam nogom nadajući se da će shvatiti da jedva čekam da odu.
- Pa idite vi bez mene. Ja ovako neraspoložena mogu samo da kvarim...ići ću ja drugi put.
- A ne,ne! ili sa tobom idemo ili sa tobom ostajemo! pa valjda smo prijatelji- i opet se smeše...
Jače cupkam nogom. Levom.
Mota mi se po glavi... ali ne smem to da uradim. Šta ako me neko izvali?
Ma boli me uvo!! na brzinu ih strpam pod jaknu i izađem iz sobe. Žurka u punom jeku.
Levo...Desno...Niko ništa...
- Ej, pa gde si ti? Jesi li našla kupatilo nema te već 20 minuta! A da ti nisi nešto drugo radila?- smeje se pokazujući očima na nekog lika kod prozora.
- Ma nešto mi nije dobro...Moram da idem...
Smotala sam se na brzinu i izletela iz kuće. Ostala je da gleda za mnom...Nekako i začuđen i nehajan pogled...
Nisam se osvrtala....Samo sam se brinula da nisam ukrala cipele koje su mi male...

Usaglašavanje preljubnika

prichamo o svemu i svachemu. poznajemo se neko vreme.
pita me za zdravlje i srecu mog muza ,jer se vec dugo poznaju. uchtivo odgovaram i zahvaljujem se, ali bezobrazno ne uzvracam pitanjem :"a tvoja draga kako je?"... kao da sam svesna sta radim...

namesta majicu... nesto ga zulja..ali samo ramena.



-slichne demone mi imamo samo smo razlichtu taktiku za borbu usavrshili.
Samo je klimnuo glavom i nasmejao se.

-slichni smo po mnogo chemu.- bez oklevanja, i bez grize savesti to izjavljujem. on se ne usudjuje ni da pomisli tako nesto.

-ako o nechemu dovoljno dugo razmisljash to postane (tvoja) stvarnost.
Sad se ...kao...zbunio.ali i dalje se smeshka. verovatno razishlja da li sam u pravu i o chemu bi se toliko intenzivno moglo razmishljati.
ja razmishljam o mrtvima koje sam volela. o trenucima koje bih sa njima podelila. sta sve propushtaju. da li mogu da nas vide ...pa izbegavam masturbaciju...osim kad se bas ohrabrim.razmishljam o tome koliko bih volela kada bi me uzeo u naruchje i drzao satima...i mazio najneznije...danima... sad se i ja smeshkam i klimam glavom, ali oboje gledamo svuda samo ne jedno u drugo.
nekoliko minuta tishine.

-zelim te .- rekao je i kao da se na trenutak stresao jer nije mogao da veruje sta je izgovorio.
- ne sme niko da zna.

vrlo ozbinjog izraza lica klimnuli smo glavama gledajuci se direkrno u ochi.

proshlo je dosta od tada... sve radimo zajedno...lako se dogovorimo...milujemo jedno drugo... niko ne zna.

Dnevnik serijskog ubice

UBIJALA SAM ČESTO I NA VIŠE(ZA POJEDINE) NEMOGUĆIH NAČNA. UBIJALA SAM ZVUKOM i POGLEDOM. UBIJALA SAM REČJU I DODIROM. I MIŠLJU, I POKRETOM.
UBIJALA SAM TAPKAJUĆI prstima PO PLOČI RADNOG STOLA.
I SVI TI NEMOGUĆI NAČINI DA SE OSOBA UBIJE POSTALI SU STVARNI I MOGUĆI ZAHVALJUJUĆI NJEMU. JER JE ON BIO “TAJ”, ONAJ PRAVI, ONAJ JEDINI… JEDINI KOG SAM ŽELELA NA SVE NAČINE DA UBIJEM!